Tema "evropski rulet" kreće sa stola i točka. Rulet grade dva dela: točak odlučuje, a sto prima uloge. Ko razume kako funkcioniše rulet, brzo prati pravila igre, vidi koliko brojeva ima točak i otkud nikakav sistem ne može pobediti prednost kuće. Pitanje da li je sto namešten dobija jasan odgovor, a isplata na broj i obične opklade imaju poznatu cenu.
Evropski točak ima trideset sedam polja: brojeve od jedan do 36, uz samo jednu nulu. Američki sto ubacuje i duplu nulu, pa na njemu stoji trideset osam pregrada. Koliko brojeva nosi točak, isto toliko ishoda donosi svaki okret. Kako funkcioniše rulet u praksi? Krupije pokrene točak u jednom pravcu, a kuglicu pusti u drugom. Polje na kome se kuglica zaustavi određuje ko dobija. Nijedan korak ne zavisi od prethodnih okreta ni od želje igrača.
Za stolom postoje i nepisana pravila. Kasa novac pretvara u žetone pre početka, a posebna boja žetona pokazuje kome pripadaju. Žetoni se stavljaju tek kada krupije otvori uloge, a isplata se ne dodiruje dok ga krupije ne izbroji. Najmanji ulog obično piše na tabli uz sto. Budžet vredi odrediti pre prvog žetona, kao cenu večeri, jer igra ne vraća ono što ode. Pauza posle svakog sata olakšava da igra ostane zabava.
Pauza posle svakog sata pomaže da igra ostane zabava, jer rulet ne vraća izgubljeno, a nula na svakom okretu uzima svoj deo.
Evropski ima trideset sedam, brojeve od jedan do trideset šest uz jednu nulu, a američki dodaje duplu nulu i ima trideset osam.
Kada krupije pozove na uloge; čim objavi da su ulozi zatvoreni, žetoni se ne pomeraju, a dobitak se ne dira pre isplate.
Oko dva i sedam desetih odsto zbog nule, a dupla nula na američkom točku tu prednost skoro udvostručuje.
Ulog i trideset pet novih žetona, jer rulet plaća pogodak na broj trideset pet prema jedan.