Na "Kako pronaći value opklade?" odgovara kratak račun vrednosti opklade. Svaka kvota je istovremeno cena i procena verovatnoće koju je kladionica pretvorila u broj. Kada je stvarna šansa veća od te procene, opklada ima vrednost, a igrač koji takve opklade dosledno pronalazi ima realnu prednost na duži rok. Ovaj pregled objašnjava šta je value bet, kako se računa očekivana vrednost i zašto je u praksi mnogo teže nego na papiru.
Očekivana vrednost u klađenju je prosečan ishod opklade kad bi se ista situacija ponavljala mnogo puta. Računa se tako što se verovatnoća dobitka pomnoži sa neto dobitkom, pa se od toga oduzme verovatnoća gubitka pomnožena sa ulogom. Uz kvotu 2,50 i procenu od pedeset odsto, sto dinara uloga daje očekivanih plus dvadeset pet dinara. Na istoj kvoti i šansi od trideset pet odsto rezultat je minus dvanaest i po dinara. Pozitivan račun ne obećava dobitak na pojedinačnom tiketu, već samo dugoročni prosek.
Da li se isplati value betting? Matematički da, ali samo ako su procene zaista bolje od kladioničarskih, a to se vidi tek posle nekoliko stotina opklada. Ni kratka serija dobitaka ni kratka serija poraza ne dokazuje ništa. Kako pronaći value opklade? Najčešće u manjim ligama i sporednim tržištima, gde kladionica ima manje podataka, i odmah posle vesti koje kvota još nije uhvatila. Poređenje kvota više priređivača pokazuje gde neko odstupa od ostalih, a kladionice igrače koji stalno uzimaju takve kvote često ograniče.
Vrednost se procenjuje za svaki meč posebno, a kombinovanje parova dodaje utakmice bez vrednosti i množi maržu na jednom ulogu.
Da ponuđena kvota ne utiče na procenu. Igrač na osnovu forme, sastava, statistike i vesti sam odredi verovatnoće i pretvori ih u svoju kvotu.
Igrače koji stalno uzimaju kvote iznad tržišta često ograniče, pa se ograničenje naloga računa kao deo cene ovakvog pristupa.
Verovatnoća dobitka množi se neto dobitkom, pa se oduzme verovatnoća gubitka pomnožena ulogom. Sto dinara na kvotu 2,50 uz pola šanse daje plus dvadeset pet.
Kada je ponuđena kvota viša od one koja odgovara stvarnoj verovatnoći. Kvota 2,50 podrazumeva četrdeset odsto, pa procena od pola daje vrednost.